Matricaria chamomille L.


Samonikla kamilica raste u ravnicama i u planinskim predelima.Pošto podnosi alkalna zemljišta uspeva na slatinama bivše republike Jugoslavije i Mađarske,a nalazi se i na zemljištima kisele,neutralne i bazične reakcije. Utvrđeno je da najbolji prinos kamilica daje ako zemljište ima rN 7-8,2, što znači da na neutralnom i slabo alkalnom zemljištu najbolje uspeva.



Morfološke i fiziološke odlike kamilice.


Kamilica je jednogodišnja zeljasta biljka,visine 30-60 cm.Visina zavisi od zemljišta na kome se biljka nalazi.Na vojvođanskim slatinama visina kamilice ne prelazi 25-30 cm,a na normalnim zemljištima raste i do 60 cm. Lišće kamilice je višestruko perasto deljeno,jako urezano i vlaknasto. Stabljika je razgranata. Cvetna glavica je prečnika 1,5-2,5 cm,a sastoji se od mnogo zbijenih cvetova učvršćenih na širokoj loži. Po obodu glavica ima 15-18 jezičastih belih latica u zrakastom rasporedu. Dužina ovih latica je 4-8 mm,a širina 2-3 mm. Žuti cevasti ili fertilni cvetići su levkastog oblika, pri dnu srasli u cev. Cvet ima karakterističan prijatan miris,a ukus malo nagorak i aromatičan. Cveta krajem aprila i maja. Jednom cvetu za njegov puni rtazvoj potrebno je 20-25 dana.


Pored prave kamilice /Matricarie chamomille L./ postoje i druge vrste roda Matricariae, koje nemaju isto formakodinamsko svojstvo kao kamilica. Od postojećih vrsta,sa kojima je moguća zamena prave kamilice,navodimo:Matricaria maritima L. i M.diskoidea. Obe ove vrste su po svom izgledu veoma slične kamilici. Razlikuju se od nje jer nemaju karakterističan prijatan miris i nagorak ukus.


Druga karakteristika koja isključuje zamenu je što prava kamilica ima šuplju cvetnu ložu, dok ostale vrste u proseku cveta nemaju šupljinu.



Hemijski sastav i upotreba kamilice.


Kamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Poslednjih godina se proizvodi i etarsko ulje,koje se dobija destilacijom kamilice u cvetu. Cvet kamilice se upotrebljava u narodnoj i naučnoj medicini kao neotrovno i neškodljivo sredstvo protoiv upala kože i sluzokože. Daje se za lečenje raznih opekotina i rana, za ispiranje očiju i dr. Pranje glave jakim čajem kamilice obolelom korenu kose.


Etersko ulje upotrebljava se u medicini, farmaciji, a poslednjih godina sa uspehom u kozmetici i hemijskoj industriji. Sadržaj etarskog ulja u kamilici je prilično neujednačen. Naša kamilica ima etarskog ulja u granicama od 0,2 do 1 %. Gajena ima veći procenat etarskog ulja od samonikle. Glavni sastojak ulja je azulen,koji je nosilac karakteristične plave boje ulja.Od sadržaja azulena zavisi kvalitet ulja.


Osim za podmirenja naših potreba,kamilica je veoma važan izvozni artikal.Do pre petnaest godina bivša Jugoslavija je bila jedna od najvećih izvoznika kamilice.



Uslovi uspevanja kamilice.


Kamilica kao samonikla biljka javlja se na severu Evrope,pa gotovo do krajnjeg juga,ona za razvoj zahteva umereno vlažnu i toplu klimu.Ukoliko su klimatski uslovi povoljniji, utoliko je njen prinos veći.Na niske temperature je veoma otporna.


U pogledu zemljišta kamilica ne postavlja neke određene uslove. Može da se gaji na svim zemljištima, kako na plodnim i bogatim, tako i na siromašnim. Kao samonikla kod nas se javlja na zaslanjenim zemljištima Vojvodine. Zbog toga se do nedavno pogrešno smatralo da kamilica najbolje uspeva na zaslanjenim zemljištima. Kasnije je utvrđeno da kamilica najbolje prinose daje na normalnim zemljištima, ali da dobro uspeva i na zaslanjenim.



Gajenje kamilice


Plodored.

Kamilica podnosi monokulturu, naime,može da se gaji dve do tri godine uzastopno na istom zemljištu. Gajenje kamilice nekoliko godina na istom mestu preporučuje se zato jer je setva pojedinih godina nesigurna,pa se sistem zalivađivanja smatra kao najpovoljniji način gajenja.


Kamilica se zalivađuje tako što se posle berbe preostali cvetovi ostave da dozru. Posle zrenja cvetovi se ne beru, nego se parcela jednom ili dva puta podrlja teškom drljačom. Drljača omlati preostalo seme, rasturi ga po njivi i pomeša sa zemljom. Kada je ovo urađeno, ako u međuvremenu nije bilo kiše, parcelu treba jednom ili dva puta zaliti. Do jeseni na istom polju nići će nova kamilica.U proleće naredne godine donosi redovno cvet. Kamilica gajena kao monokultura obavezno se mora đubriti kombinovanim mineralnim djubrivima NPK.



Obrada zemljišta.


Zemljište za kamilicu treba pripremiti tokom leta, a najkasnije do početka jeseni, tj.u septembru. Naročito je važno da se zemljište što ranije obradi u onim krajevima gde nema dovoljno atmosferskih taloga. Prema tome, obrađivanje zemljišta treba otpočeti odmah posle skidanja predhodnog useva.


Dubina oranja za kamilicu, ako se gaji na slatinama, ne treba da pređe 10-15 cm. Oranjem na većoj dubini izvaljuju se velike buse i grudve, koje se kasnije površinskom obradom teško mogu da usitne. Osim toga, postoji i opasnost da se dubokim oranjem isprana natrijumova so vrati u gornje slojeve zemljišta, pa da se na taj način još više zaslani.


Na normalnim zemljištima za kamilicu se ore do 30 cm. dubine. Pri obrađivanju zemljišta za kamilicu najveću pažnju treba posvetiti uništavanju korovskih biljaka. Kamilica, koja se na istom mestu gaji više godina, obično je prilično zakorovljena. Naročito veliku štetu mogu da joj načine višegodišnji korovi, kao i oni sa širokom lisnom površinom /gorušica/.



Đubrenje


Na normalnim i bogatim zemljištima kamilicu ne treba đubriti mineralnim đubrivima, jer je đubrena kamilica bujna, pa je berba znatno otežana.Na siromašnim zemljištima, kao i na slatinama, dovoljno je da se sa setvom unese 150-200 kg/ha. mineralnog đubriva NPK 3 x 15.



Setva.


Kamilica se seje u jesen i u proleće. Za naše prilike jesenja setva je bolja i sigurnija od prolećne. Jesenja setva je početkom ili sredinom septembra. Nedostatak ove setve što je septembar obično u nas mesec bez većih padavina, pa se dešava posejano seme ne nikne zbog nedostatka vlage. Ukoliko seme dobije dovoljno vlage, za 8-10 dana počinje da klija. Ako jesen nije suva, mlade biljke do zime ojačaju i takve prezime.


Ako nismo uspeli da kamilicu posejemo u jesen, onda se setva obavlja rano u proleće. Prolećna setva je krajem februara ili početkom marta, odnosno čim se može ući u njivu. Kamilica se seje omaške ili u redove mašinskim putem, odnosno sejalicom za pšenicu. Rastojanje između redova treba da iznosi 30-35 cm. Kamilica se seje sa materijalom kao što je pesak ili prekrupa od kukuruza i to u odnosu 1:3. Posle setve vrši se valjanje lakim valjkom da bi se seme priljubilo uz zeljište. Količina semena potrebna za jedan hektar zavisi od upotrebne vrednosti semena. Pri čistoći od 90% i klijavost od 80% dovoljno je 4-5 kg. semena za setvu jednog hektara.



NEGA KAMILICE

Nega kamilice je okopavanje,plevljenje i prihranjivanje.Ako je sejana omaške,onda se nega sastoji samo u plevljenju i prihranjivanju.


Plevljenje.

Kamilica za berbu pristiže rano, dok korovi još nisu krenuli, tj.od početka do kraja maja, pa borba protiv korova ne iziskuje mnogo napora. Jedino prskanje protiv korova krajem marta i eventualno plevljenje krupnijih korova sredinom aprila bila bi cela nega ove kulture u toku godine.



Prihranjivanje.

Prihranjivanje kamilice treba da se obavi što ranije u proleće i to sa malom dozom azotnih đubriva.Preporučuje se da se na 1 ha,primeni 100-120 kg/ha, KANa-27%N. Prihranjuje se samo ona kamilica koja je posejana na slabo produktivnim zemljištima.



Bolesti i štetočine.

Od bolesti na kamilici je zapažena vrsta plamenjače /Perenospora leptosperma/,koja je zabeležena i na drugim pripadnicima familije Compositae. U kulturi kamilice ovo oboljenje do sada nije zapaženo u većim razmerama, tako da se njegovo suzbijanje ne postavlja kao problem.

Od štetočina treba spomenuti larve jednog sjajnika /Olibrus aeneus/ koji izgriza unutrašnjost cvetnih glavica,ali ni ova štetočina nije u nas zapažena u većim razmerama. Neke vrste puževa golaća /Limax sp./ koriste kamilicu za ishranu,nasuprot ranijim shvatanjima po kojima su biljke koje sadrže etarsko ulje, alkaloide i slične materije bile zaštićene od njih.

Osušen cvet kamilice napadaju neke skladišne štetočine,od kojih je najzapaženija gusenica plamenca suvog voća /Plodia interpunctella/.



Berba.

Kamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Cvetanje kamilice počinje krajem aprila,a završava se znatno kasnije. Najveći procenat etarskog ulja u cvetnim glavicama nalazi se u fazi punog cvetanja. Kamilica ne cveta istovremeno,pa se žetva produžava za duži vremenski period. Još zatvorene ili napola otvorene cvetne glavice ne treba brati, jer im je sadržaj eterskog ulja manji nego kad su cvetovi potpuno otvoreni. Najbolje je ako se berba obavi kada bele latice zauzmu vodoravan položaj. Berba se obavlja ručno, pomoću naročito za to napravljenih češljeva. Berba kamilice obično počinje u zoru i bere se sve dok dan ne otopli. Kasnije ubrana kamilica se lako ugreje i dolazi do gubljenje kvaliteta.Pre sušenja kamilica se rešeta na sitima odgovarajućih dimenzija /12-15 mm/,i na taj način se vrši klasifikacija.

Osim ručne berbe,poslednjih godina,počinje da se uvodi u proizvodnju i kombajn /berač/ za kamilicu.Međutim, on je za sada još u fazi ispitivanja.



Sušenje.

Obrana kamilica se suši u termičkim sušarama i sličnim promajnim mestima. Ako se kamilica suši po tavanima onda se ona rasprostre u što tanjem sloju i tako ostavlja dok se ne osuši. Za vreme sušenja kamilica se ne prevrće da se ne bi izdrobila. U termičkim sušarama suši se na temperaturi 30-35 stepeni °S. Na većoj temperaturi se brže suši, ali znatno gubi boju i sadržaj etarskog ulja, pa na taj nači i trgovačku vrednost.

Vreme sušenja zavisi od temperature prostorije u kojoj se kamilica suši,kao i od debljine sloja. Prirodno sušenje može da traje 7-10 dana. U termičkim sušarama sušenje je mnogo kraće. Odnos sušenja,tj.odnos sveže kamilice prema suvoj može biti različit i kreće se od 4:1 do 6:1. Kod nas su, kako proizvođači tako i stručnjaci prihvatili da se od 6 kg sveže cvetnih glavica dobije 1 kg suvih.

Dobro osušena kamilica pakuje se u sanduke koji su sa unutrašnje strane obloženi papirom.Ovako upakovana čuva se na suvom, hladnom i promajnom mestu. I pored toga što je pravilno upakovana i čuvana,kamilicu treba prodati još u toku iste godine.Stara kamilica gubi prirodnu boju, karakterističan miris, drobi se, a i podleže kvarenju.



Prerada.

Osim cvetova kamilica se poslednjih godina gaji i radi dobijanja eterskog ulja.Ulje je našlo veliku primenu u farmaciji, a naročito u kozmetičkoj industriji. Naše etarsko ulje od kamilice veoma je traženo zbog velikog sadržaja azulena i karekterističnog i prijatnog mirisa. Kamilica se destiliše u u standardnim aparatima kao i ostalo aromatično bilje.Kod nas postoje tri grupe kvaliteta kamilice.



Prinos.

Kod nas kamilica počela da se gaji od nedavno,pa zbog toga nemamo neka velika iskustva sa njom.Istraživački rad na polju ispitivanja mogućnosti gajenja kamilice,kao i njenih prinosa,započet je nedavno. Ipak utvrđeno je da se prinos gajene kamilice kod nas kreće u sledećom granicama:


-prinos suvih cvetnih glavica 700-1.200 kg/ha;
-prinos sirovih cvetni glavica 5.000 – 6.500 kg/ha;
-prinos semena kamilice 100 – 120 kg/ha;
-prinos etarskog ulja 2,5 – 3 kg/ha.



dipl.ing.polj.Milenković Novica